Feljton: Vasanska – mića zemja za čuda judi (peti dio)

admin 9 years ago Novosti

O povijesti opatijskog naselja Vasanska u feljtonu koji će uskoro biti objavljen i kao knjiga piše dr. sc. Roberto Žigulić.

Neke od najstarejeh vil na Slatine, nisu bile poznate po bogzna kakovoj dugovječnosti. Takove su bile vile vlasnika Franza (Vasanska kbr. 92 i kbr. 98) ke su platile z glavun da bi se na njihoven meste mogal pokle storit hotel Palace. Kućni broj prve vili kašneje j’, 1936. leta, dodeljen novostorenoj vile Grillo na Slatine, a kućni broj Vasanska 98 je 1925. dobila jena kuća pul Tumpić. Slična sudbina j’ pratila i mići objekat na adrese Vasanska 95, ki j’ kot i villa Ida storen na gospodarsken objekte Mateta Letiša z Opatije kbr. 33, a čigov je broj 1907. prezela lišjera hotela Belevue, a 1925. leta nastanjena baraka vlasnika Szaba na Hrenoven. Zad villi Ida, storil je okol 1895. leta letričar Mate Lukšetić z Bregi vilu Lukšetić (Vasanska kbr. 96) ka j’ kašneje nadograđena z kućnen brojun 151, ale već 1925. leta taj kućni broj pripada Martinčićevoj kuće va Zatke. Do Lukšetić storil je 1896. leta graditelj Frane Fiorentin svoju villu Metropoli ka j’ kašneje nadograjena z villun Oeser (Vasanska kbr. 141). Kako se dela o jenoj od najvećeh vil va Vasanskoj, to j’ va njoj va prveh trejsetak let bivalo baren desetak podstanari. Gradnju ovega mini kvarta va današnjoj Rakovčevoj ulice, dofinila j’ familija Letiš čigov je pater familias Nadal prvo storil kuću na adrese Vasanska 99, na ku se j’ nadovezal njigov sin Ivan Josip Letiš, z svojun gradnjun ka j’ dobila broj Vasanska 163.

Nakon tega kot da su se zbudili oni malo imućneji, pa tako Bledeski okol 1890. leta dofinjuje Villu Augusta (Vasanska kbr.100), pa onda Josephus Grusser za svojga sina Antoniusa hotel Belevue (Vasanska 101), Schalek vilu Madona (Vasanska 102), finjena j’ zgora banja Quitta i vila Imperial (Vasanska 104), a blizu nje neki Lazarević useljava va Villu Irenea (Vasanska 105). Vila Erminia na Slatine imela j’ broj Vasanska 107 a Marija Theresija, ka j’ do 1925. leta nestala i predala svoj numer vile Hildis, zajedno zdola Nove cesti, broj 108. Nasuprot ville Madona, storene su nakon tega gotovo jena do druge villa Helvetia (Vasanska 110) i villa Mascagni (Vasanska 111). Kontinuitet reprezentativneh vil tega dela Vasanske va ke još spadaju villa Ostoja storena 1895. leta ( Vasanska 115) i villa i hotel pansion Quitta ( Vasanska 116), razbija jedino baraka vatrogasca Roberta Dreschera pristiglega z Sežani (Vasanska 112) ka j’ korišćena kot stolarija a najbrže i za živet, dok se famija ni preselila prvo va vlastitu kuću na adrese Vasanska 153 (zdola Nove Cesti, blizu raneje spomenute stolarije na adrese Vasanska 112) a onda i na adresu Vasanska 161 (kuća Drescheroveh zgora nove cesti, storena 1908. leta). Nakon tega storene su na Slatine još i Villa Tersatto (Vasanska 117) i Villa Auges Gottes (Excelsior), zad hotela Palace, na adrese Vasanska 120. Mej njimi još su storene Villa Vassania, Ottilia ili Gottinger (Vasanska 118), na vrhe Rakovčeve ulice, i na zapadnoj granice Vasanske blizu prakući Brčići – Jurkovići, lišjera famiji Jurković (Vasanska 119), va blizine ke će uskoro zilest i Vila Sava, va vlasništve iste fimiji (Vasanska 143).

Kada se govori od zgrad na području općini Leprinac va keh su se okupjali znameniti judi, po značaje sigurno j’ na prven meste villa Jeannette na adrese Vasanska kbr. 125. Tu j’ 1901. leta boravil poznati skladatelj Gustav Mahler delajuć na deleh svoje Četrte simfoniji. Mahler tu prihaja i 1905. leta, pa za Vazmeneh blagdani piše va Vasanskoj velik del svoje VI. simfoniji. Tun je prilikun bil va pratnje ženi Almi i dveh kćer. Gustav Mahler j’ svoju svetsku slavu stekal va razdoblje od 1897. do 1907. leta kada j’ bil ravnatelj bečke Operi, a nakon tega i dirigent va njujoršken Metropolitane. Va istoj je vile 1904. leta tri mjeseca boravil i švedski kralj Oscar II., ki j’ prišal va Opatiju povodun otpiranja evangeličke crekvi. Tun se j’ prilikun va ville Jeannette trefil i z carun Franjun Josipun I. i š njin vodil važni politički pogovori. Ne tako dugo od Villi Jeanette, nakon nje su storene i ville Stern ili Quitta (Vasanska 126) i Vesna (Vasanska 128)., a vremenski j’ mej njimi, na samoj granice z poreznun općinu Bernardova, storena i villa Schosser (Vasanska 127), ka j’ kašneje preimenovana va Esperiju. Na današnjen Pute Vrutki, zad Palacea su nakon tega storene 1897. leta dve stambene kuće ke nisu imele status vil ni nekega posebnega naziva. Prvu, stambenu zgradu z oštarijun, su storili opatijski Justiji (Justići), a drugu pomorac Felix Priskić z Lovrana. (Vasanska kbr. 128 i 129).

Brzo za ten, finjene su i villa Atta (Vasanska 131), blizu raneje spomenute villi Schosser, villa Elvira (Vasanska 132), zad villi Metropol kot i hotel Europa (Vasanska 136), do villi Stern. Na današnjem Pute Vrutki storena j’ okol 1900. leta Villa Nehaj, ka j’ kašneje promenila ime va Villa Vavra (Vasanska 140). Jušto tako su se menjali i njiji vlasnici, od Otta Lucasa Brulla, direktora Društva Quarnero, do brata i sestri, pisara Antona i Ivani Justi z Opatije, ka se j’ 1904. leta oženila za Georgija Vavru z češke Koline. Storene su i raneje spominjane vile Oeser (Vasanska 141) i Sava (Vasanska 143), a vremenski mej njimi j’ storena i Villa Luisa z pansijonun Astoria (Vasanska 142), na lokacije mej raneje spominjanemi vilami Helvetia i Mascagni. Jedan od sini raneje spomenutega Mateta Cara – Jurčića z Vasanske kbr. 82, storil je nakon tega kuću blizu današnje njemačke crekvi (Vasanska 147), a nakon nje još su storeni i hotel Speranza (Vasanska 148), mej villami Imperial i Irenea a isto tako i raneje spominjana kuća z Lukofnakovin restoranun Zur Traube (Vasanska 149), preko puta villi Ida. Krajolik Slatine je za vavek obilježila i gradnja hotela Palace na adrese Vasanska 154, ki j’ delan zmej 1906. i 1908. leta. Opatijski starosjedioci z bliskemi rodbinskemi vezami, imeli su umešani prsti va gradnju sljedeće dve villi i to pomorski kapetan Jakov Jurković (1854.-1926.), va gradnju villi na kućnem broje Vasanska 156, na današnjen Pute Vrutki i njigov kunjado Paulo Tomašić (1858. – 1939.), va gradnju villi zad gostionice Zur Traube vlasnika Lukofnaka, ka j’ bila na adrese Vasanska 158. Tomašić, ki j’ storil i vilu Červar va Ičićeh, bil je oženjen za Jakovovu mlaju sestru Angelu Tomašić (1857.-1927.). Nakon tega, va Rakovčevoj, svoju staru kuću na adrese Vasanska 99 nadograjuje raneje spominjani mlaji Letiš z Vasanskun 163, a kovač Vladimir Lukšetić 1910. leta dela zdola Nove Cesti vilu Vladimir, stambenu kuću z kovačkun radijonun, na adrese Vasanska 165. Istega leta dela se na meste kade se Nova Cesta kaluje na Slatinu zad hotela Palace i Villa Elite (Vasanska 166) kade svoj dom nalaze opatijski Tomašić i to braća Vladimir r. 1885. i Vinko r. 1891., sini Ivana, a isto tako i Amalija Tomašić, kćer Paula, r. 1890. leta.

Dosad objavljeno u ovome feljtonu:
Vasanska – mića zemja za čuda judi – uvod
Vasanska – mića zemja za čuda judi – prvi dio
Vasanska – mića zemja za čuda judi – drugi dio
Vasanska – mića zemja za čuda judi – treći dio
Vasanska – mića zemja za čuda judi – četvrti dio

Roberto Žigulić

Ovo je arhivski članak. Stranice su u međuvremenu redizajnirane.

Kreni od početne stranice - Poduckun.net