VREMEPLOV: Fašići (butorice) narodna radinost

Portal PodUčkun.net 4 years ago Novosti

U nastavku teksta donosimo priču Josipa Orlanda Hrvatina o fašićima… Za razjasnit besedu fašić, butara, butorica: butara se je reklo brimenu suhega prašća ko je rabilo za zložit uganj. Za nosit butaru prašća rabilo ga je stisnit z uprtami. Butara ud friških prask je bila i za ubavit prašće okoli japlenice.

U pašku i druge gore okoli je najveć bukovine. Užalo se je reć da se rabi deset puti sagrit prvo nego drva nagajcat u šporget. Rabilo je zrušit drva, posić kite, zvlačit, prepilit za dužinu voza, nakladat nanj, zapeljat jih doma, skrcat, dit na kobilu, spilit, raskalat i posložit. To je bilo delo za domaću porabu. Drugo je bilo storit fašiće za prodat, ča je bil jedini zaslužak u to vrime.   Poli nas do Trsta su fašići, a u Brce, Rupu, Lipu, Kastavšćinu, Grobnišćinu i Gorski kotar butorice.

Fašić je snop, naručaj drv spiljen na 25 cm koliko je rabilo bit za dit u šporget. Vežen je z trtu ali trticu naukruglo po par drv skup. Trtica je ud šib bekve (vrbe), a mogla je bit i ud leske ali škrbutine. Šibu ud bekve se je najprvo močilo u vodu da se laglje suče. Sukalo se je tako da se je stupilo na šibu, ubavilo okoli čižme i vezalo poseban vežalj, po jena trtica za fašić. Navadno se je u tu okruglinu složilo nikoliko raskalanih drv i nalahko z drvenin baton nabijalo tanja drva da bu cela okruglina drv, okoli 16 cm.

Na slike se vidi da je moglo bit u jedan naručaj osan drv, ma bili su manji i i veći fašići. Nikoliko njih se je divalo na grede zgora ugnjišća, na glísnice, da se šušiju. Užali su nakratko podimit da zgleda da su suha drva. Potlje se je z čiverami udneslo i naložilo po par stotin fašići na voz. Vozilo se jih je za vrime Austrije. Vozili su Starojci, Brijci, Paščani, Lipljani, Račičani, z Ubrova, ma cela primorska Slovenija. Z vozi su peljali prodat u Trst, Volosko, Upatiju, u Riku na Mlaku, Brajdu, Žabicu i Školjić. Na Žabicu je bilo mesto z vagu. U Riku je bila i butiga z fašići pa kada su gospe šle kupit kruh i drugu špežu su užale kupit i fašić drv. Se zna, već prmožne ženske su mogle kupit već. Vozi su bili z voli, reje z konji.

Potlje 1945. leta su vozili skalana drva rezana na 25 cm, fašiće već ne, nisu jih veživali u naručaj, ti snopić drv. Niki Lipljani su manjemu vozu naloženemu z fašići rekli karetica. Jedan put na ćedan su vozili grabrova i cerova drva spiljena na 25 cm u Opatiju sve do Ike. Cel ćedan su pripravljali, a pod kraj ćedna peljali. U takov vozić su naložili do dva metre, ča je bilo dvanajst do petnajst vrić drv. Navrh drv su naložili „lancun“ sena i seli na voz. Bile su uprežene kravice ali voli. Na uru poza pol noći su šli, na sedan ujutro su bili u Volosko. Ko je kravica bila friško zlegla su je u Volosko pomuzli i mliko dali ljudon ki su kupili, ko ne bi njoj bilo pučilo vime. Zaslužili su za vriću drv po dvisto dinari, a za vozić drv 1700 do 2500 dinari, kako je ki mogal platit. Ud zaslužka su preživljavali. Tako su delali do 1962. leta. Ko je bilo grdo vrime su prespali u Permane ali Jušiće. Doli u su štalu zagnali krave, a gori spali na lesu, drven pod, na vriću zas senon pod glavu, pokriti z plahtu ku su zeli ud doma.

Za nazda su se ustavili u Jušiće poli Julice i južinali. Utac je popil dva deca vina, pa u Permane još dva, poli Milana na Šranjgu u Rupu dva. Z Lipe do Upatije je bilo po šest ur vožnje. Tamo su drva nudili po hišah, a potlje su znali kemu jih peljat. Ljudi su kupivali saki put po jenu vriću drv, pa su si tako preškrbili za po zimi. Drva su i nosili na hrbat u trogu (bremaricu) i prodavali po hotelih i po hišah, Vrnjali su se i po škuremu. Put je bil dug pa za nazda, veseli da su prišli do solda, su užali zapjevat narodnu pjesmu: „Ja posadi jednu ružu bijelu, u Gradini u mom rodnom selu, nit mi cvate nit mi miris pruža, svakog dana vene moja ruža…“. povidala je Božić Milojka z Lipe. rojena 1947. Bila je divojčica ud petnajst let.

U Riku butorice su dovažali Klanjci i Grobničani, a na Sušak i Gorani. U Riku su prodavali i po hišah, a i nosili drvca na treti ali četrti kat. Kada su već bile vriće se je fašiće moglo naložit i prodat na vriće.

Kot narodnu radinost Opatijskega krasa folklorna sekcija KUD Danica Pasjak na Međunarodnu smotru folklora u Zagreb 24. i 25 setenbra 1982. je pokazala fašiće naložene na čivere. Člani su bili  Žejanci i Páščani, mladi i stari. Bili su ubučeni u nove narodne nošnje. Dr. Ivan Ivančan, etnolog i osnivač Međunarodne smotre folklora, Zagreb, zahvalil se je z pismon KUD – u „Danica“.  Napisal je “bili ste među najzanimljivijim skupinama cijele smotre, pokazali ste pravi način predstavljanja narodne umjetnosti svog kraja. Bili bismo sretni kada bi bilo više takvih skupina.“

Tega leta je Sonja Stanić zas Pasjaka napisala pjesmu za članak u Novi list:

„Fašići, fašići gospe! Teška su bila vrimena, a kraška zemlja škrta, delali su se fašići za prodat i dobit solad. Fašići, fašići, fašići gospe! Fašići za soldin i pol, kričali su stari Paščani, kad su po Voloskemu i Trstu fašiće prodavali. A za fašić storit tribalo je u Pašku goru hodit, pilit jih, raskalat, usušit i u trtice takova nabit, da bi se fašić za solad prodal, a malo veći za soldin i pol“.

Ud snopići drv piše i članak objavljen u Narodne novine 1852. leta, autor Ljudevit Vukotinović: „Na rivi naslagana je velika hrpa snopićah tananoga na kratko izsječenoga granja za ogrijev, što ga istarski Hrvati na svojih barkah dovoze preko Kvarnera, u zamjenu nudja im se pokućtvo, što ga narod na Grobničkom polju prigotavlja“. Preuzeto sa: http://www.lokalpatrioti-rijeka.com/forum/viewtopic.php?f28&t=161&p=87819

Po za drugu vojsku se je već vozilo metrnice. Za razjasnit besedu fašić, butara, butorica: butara se je reklo brimenu suhega prašća ko je rabilo za zložit uganj. Za nosit butaru prašća rabilo ga je stisnit z uprtami. Butara ud friških  prask je bila i za ubavit prašće okoli japlenice.

Črno bele slike su vlasništvo Konzervatorskega zavoda, Rijeka. Korišteni su i podatki  iz Zbornika, članak Uvod u etnografski prikaz sela Opatijskoga krasa, Opatija 1983. autorice Beate Gotthardi Pavlovsky.

J.O.Hrvatin, svibanj 2019.

Ovo je arhivski članak. Stranice su u međuvremenu redizajnirane.

Kreni od početne stranice - Poduckun.net