VIDEO: Bente Dorte – puno sudbina, jedan brod

admin 14 years ago Naš kraj

…liburnija.net magazin donosi vam priču o jednom brodu i mnogo sudbina…
…u nastavku teksta pogledajte video prilog koji smo snimili u Ičićima…
Opatija – Nikola, ča misliš koliko je ovaj brod star? – pitao me je prijatelj dok smo po ičićanskoj plaži gubili vrijeme u nadi da ćemo uspješno obaviti svoje zadatke – on skočiti s padobranom, a ja složiti kratku priču o Skydive Photo Contestu. Pa, nemam pojma, oko 70 let! – odgovorim u nadi da se neću obrukat obzirom na svjedodžbu Pomorske škole – ku držin va škafete. Ma, nema šanse, star je barem 150 let! – uvjerava me! I što sad, 80 godina razlike koju smo stvorili u našim izrečenim mislima dovodi do žučne rasprave. Počeli smo s Mayflowerom, a završili s pričama koje smo gledali i čitali. I ni bilo druge, nego pristojno zazijat, pozdraviti i poput somalskih pirata kročit na kuvertu.
A ljudi koji imaju živaca kalafat i uređivat drveni brod, imaju živaca i za razne upite dvoje ljudi u dokolici vremena. Oprostite, imamo jedno pitanje? Koliko let je brod star? – pitamo skoro u glas.
– 81 leto. Storen je 1929. leta, i prvo je bil korišten kot koćarica va Danskoj, a prilagođen je za ribolov na Sjevernen moru, i od kada je storen do danas ima isto ime, Bente Dorte, ko je dobil po žene i hćere prvog vlasnika, pojašnjava nam kapetan Krešimir Vidas iz Crikvenice.
Ha, odgovor me je oduševio. Ne samo da sam osvjetlao ‘svoj pomorski obraz’, nego sam još, i migom upućenom frendu (koji je svoju procjenu fulao za punih 69 godina), uspio pokazati da ne sumnja u moje pomorske procjene.
– Ovisti tip broda počel se je delat 80-tih godina 19. stoljeća, a frmalo se je negdere na početke drugega svetskega rata. Osnovna funkcija je bila za ribariju, i judi su dugo let delali na jedra. No, ono ča je bitno za spomenut, je i činjenica da je ribarila do 1991. leta. Obzirom da smo žena i ja, veli zajubjenici va jedrenje, iskali smo dugo let neki brod, ča se reče, z dušun. I tako smo finili va Švedskoj.
Ova uvodna štorija je bila dovoljna da kot dva školana sedemo na krmu i poslušamo ovistu štoriju do kraja.
– Ni nan bilo lako, brod je bil potpuno zapušćen, i dugo vrimena mi je rabilo da ga dotjeran. Slučajno san bil čul, da va švedsken gradiću Sjötorpu postoji mići škver specijaliziran za obnavjanje starih tradicijskih brodova. I ni mi bilo druge, nego zet familiju sobun i počet delat – i to sedan let. Od kobilce do kuverte, na sen ča se delalo na brode, sudjeloval san aktivno. I ni bilo nanke jednega kusa dreva daj finil va brode a da ga ja nisan imel po rukah. Čak smo i jedra sami skrojili. I finalmente, 2007. leta partili smo prema Jadranu.

Tako smo uspjeli saznat da je jedrenjak Bente Dorte težak 40 tona, dug 18 metara, za pogon koristi mercedesov motor snage 320 konjskih snaga i dva jarbola s pet jedara. S motornim pogonom razvija brzinu od osam do deset čvorova, dok na jedra razvija brzinu do osam čvorova.
– Prvo smo pasali Kielski kanal i La Manche, no nismo oteli jedriti kroz Biskaj po zime. Ankoru smo hitili va Caenu, jedan mići porat va Francuskoj, te smo imeli i priliku testirat brod na oprten moru. Va Francuskoj je bilo super, moren reć zimovanje na moru. Čim smo se vezali, prišal nan je neki čovek, donesal vreću škampi i parićal besplatni vez na leto dan. Malo judi naviga z ovakovemi brodi, no moran reć da je va zadnje vreme se više interesa za ovakov način života. Ne moreš imet ovakov brod, a da ti to ni – život, dodao je Vidas.
Ni loše, mislin si. Par let klatit po moru i malo počinut, no od nečesa rabi i živet.
– Brod je danas va turističkoj funkcije, ako si moreš zamislit, to ti je kot jedno obiteljsko gospodarstvo na moru. I to potpuno aktivno. Kad rečen aktivno, mislin na činjenicu da nisi charter guest, nego si ki su na brode imaju nekakov zadatak. I na ovaj način moremo semi priuštit – navigat kot nekada. No, osim turizma, delamo i s djecom ka imeju poteškoće u razvoju. Tako smo imeli i jednu djevojčicu ka je silno otela poć na brod ma ni imela priliku, a obzirom da je kuverta široka, mogla je prit s kolicima na brod.

Daj nan reči kako to zgjeda, koliko judi more poć na đitu? – mac pitanji smo imeli za Barbu.
– Ča zameš to i jiš, brod ima osan ležaji i potpuni nutarnji komfor. Ča znači, da ima i makinu za prat pijati i centralo grijanje, za oni ki oteju poć na godišnji po zime. Ma sada se parićujemo za jedan izlet van Jadrana, točnije do otočića Lampeduse. Početkom aprila, slijedeće godine, planiramo poć na jednu zanimljivu ekspediciju i to ispod Sicilije, na otočić Lampedusa kade je pred dvesto let bila mića hvarska kolonija za lovit ribu Na ekspediciju će z nami poć Stipe Božić, Andro Tomić (vinar s Hvara) i Aldo Čavić (ravnatelj muzeja Stari grad).
To je gušt, mislin si, i već se vidin kako sedin na razme dok pomalo za sobun puštamo Sestrice, i hvatamo lanternu Glavat – Bijeli bljesak, 5 u nizu, svakih 30 sekundi, visina lanterne 45 matara, vidljivost 22 nautičke milje.
– Ovo je radna snast i rabi joj vetra, ipak je ovo težak brod parićan za Nord, no već na tri – četiri bofora, moreš potpuno guštat na njin. Brod je za jedrit, tako da ja otejen ča više imet jedra gore. Tu ni neke filozofije, brod moraš poznat da biš mogal najboje izvuć iz njega, a koliko san ga ur delal, veruj mi da san ga upoznal defešta, dodal je Vidas.
I tako, od nevažne rasprave o starosti broda i iščekivanja obavljanja zadatka zbog kojeg smo došli u Ičiće, Igor i ja ušli smo u zanimljiv svijet Krešimira Vidasa.
Nama svijet, a njemu život – po onoj staroj. Navigare necesse est, vivere non est necesse!
Liburnija.net TV – Jedrenjak Bente dorte @ Ičići

A svi vi koji želite provest godišnji odmor ili napraviti team building na Bente Dorte, možete kliknuti na ovaj link, i otići na putovanje iz snova – kao nekad.
Nikola Cvjetović
Foto, video: Liburnija.net
Vezane vijesti:
Održana 2. Smotra i regata tradicijskih bakri na jedra
2. Smotra i regata tradicijskih barki na jedra
AUDIO, FOTO: Guc, pasara, batana @ Lovran

Ovo je arhivski članak. Stranice su u međuvremenu redizajnirane.

Kreni od početne stranice - Poduckun.net