[TRADICIJA] Leprinački zvončari – stara užanca va novoj monture

Ovoletnja grupna slika za spomen: Leprinački zvončari z muzikun

Leprinački zvončari su po sačeren posebni: osin ča su „najmoderneji“ mej zvončarskemi grupami našeh kraji, oni su i jedini zvončari s područja Opatije.

Ste šli kada za ten da zvončari z „ove bandi“ nekadajne Kastafšćini (Brežani, Brgujci, Rukavčani, Zvonećani…) na glave imaju klobuki (krabujosnice), a z „one druge bandi“ većina jih nosi maske ke pokrivaju lice (Halubajski zvončari, Marčejski stari, Grobnički dondolaši…)? Etnologi govore da su, let nazad, zvončarske monture va sveh selah va našen kraje bile skoro iste. Mejten, mej dva rata, zapadna Kastafšćina je pala pod Taliju i nova vlast je zabranila zvončarun da pokrivaju lice pa od onda imaju krabujosnice. Znajuć da su Talijani „spod oka“ gledali na saki „skup“ domaćeh judi i pošijali žandarmi da jih rastiraju, morda je jušto to bil razlog zač su se Leprinčani negde mej dva rata štufali nosit zvonci, pa se j' tako zatrla jena štimana užanca…

Rečimo da se j' „skoro“ zatrla, no, aš su devedesetak let kašneje, 2003. leta Leprinčani opeta oformili grupu zvončari. Ideju je „potegnul“ Sandro Kukurin, kemu se j' pridružil njigov brat Vedran Kukurin, bili su tu još i Kristijan Kršanac i Robert Car, a vaje za ten još i čuda drugeh…

Vijaj Leprinačkeh zvončari počne i fini pul Tumpić

– Odvavek volin zvončari. Par let za ten ča se j' moja familja preselila na Korensko, počel san z njihovemi zvončari okole hodit. Vela želja mi je bila da i Leprinac bude del sega tega, pa san sprotu pokrenul ideju Leprinačkeh zvončari. Ideja je zajno prihvaćena. Nismo imeli čuda slik stareh Leprinačkeh zvončari, a na slikah ke smo imeli nisu saki put bili isto obučeni. Negde su imeli kože na glavah, negde krabujosnice, pa smo mi rešili storit neč novo, bit malo „moderneji“ – povedel nan je Sandro Kukurin. Njihova današnja krabujosnica ima lepu štoriju: plavi klobuk simbolizira more, na njen je „breg“ od leprini, a mej leprinun zataknjene bele rožice, kako kućice na brege. Na vrhe krabujosnice je jena črjena rožica, kako leprinačka crekav. Montura su njin črjene karirane stomanje, kožuhi, a mesto beleh brageš keh najveć vidimo pul zvončari – Leprinčani nose traperice. Imaju tri zvônca i baltu, a za maj – javoriku!

– Prvo leto kad smo hodili, judi nanke nisu znali da smo opet oformili zvončari. Mejten, kad su nas čuli, prnesli bi nan vanka bukaletu vina, počastili nas, baš su nas srdašno dočekali! Već drugo leto nas je sve čekalo parićano, kako da odvavek hodimo. Jedan jako lep osjećaj je to, judi su ponosni ča pridemo pul njih i to nas jako veseli – govori Sandro. Spočetka su kože i zvonci posujevali od Korenšćani, pa nan je povedel kako su teh prveh let pokle „turi“ po Leprince prišli va Korensko vrnut kože i zvonci, da Korenšćani drugi dan moru poć na Smotru pul Matuj. Govori da su prve leta morali iskat muzikanti – okole su hodili samo z armunikun i morda još kakoven štrumentun… Danaska ne samo da imaju svoje koži i zvonci, leh jih kompanja i po desetak muzikanti! A ono ča jih još više veseli – kompanjaju jih i dečica, mići Leprinački zvončarići – garancija da se ov put užanca neće zatrt!

Zvončarsko kolo „porubjeno“ z najmlajemi zvončari

Leprinački zvončari svoj vijaj store zadnji petak pusta. Na pet ur zapolnen parte z Tumpić zdolun do butigi, pa se dignu va Stari grad. Store đir na Brituhe, pak se spuste zdolun na Mandriju i vrnu nazad va Tumpići. Sandro govori da šetimanu dan raneje store i „generalnu provu“, da pokažu mlajen zvončarun rutu i – rutinu. Ne hode po smotrah i povorkah, ma bi radi počet delat veći đir, da ta dan raneje parte z Tumpić, pa da vižitaju još ko leprinačko mesto. Mejten mesta su „rashitana“, čuda vremena rabi za prit hodeć do njih. Želja postoji, ali kako sada stvari stoje i koliko vremena imaju, ova ruta njin je „jušto na meru“.

Leprinački zvončari su po sačeren posebni: osin ča su „najmoderneji“ mej zvončarskemi grupami našeh kraji, oni su i jedini zvončari s područja Opatije. Za sada ne gredu po smotrah i maškaraneh povorkah, pa ako jih još niste imeli priliku videt – zajno si zapišite datum, k letu na svoj vijaj po Leprince gredu 13. febrara 2026. na 5 ur zapolnen!

Parićala: Elena Vidović
Litratal: Nikola Turina
Za List Opatija

Follow @PodUckun