[FOTO] 100 milija Istre, metle (Sweepers) 3. epizoda
Autor: Portal Poduckun 20.04.2025
Evo i nas parećanehRema, rema, rema avanti, rema, rema, rema indietro, ma lo stesso arriveremo e canteremo
Vozi, vozi, vozi napred, veslaj, veslaj, veslaj nazad, ma sejedno ćemo arivat i zakantat
Mošćenička Draga/Poklon - Evo već peto leto volontiran na kultnoj trke 100 milija Istre. Prve dve leta Igor, Mile i ja, bili smo na stanice Poklon na najdužoj trke od 168 km, start va Labine i trke na 110 km od Lovrana. To nan je bilo previše statično, pa smo se ontrat prehitili na metle. Dionica je bila Brgudac, - Korita - munjski Orljak – Gomila – Trstenik. To leto snami je šla prvi put i Vesna. Kako prekaljena trejlerica i smetlarica učila nas je va hode ča nan je delo. Inače va Trstenike već 9 let volontiraju člani PD Lisina Matulji, pod budnen okon Tanji i Koprive.
Nasmešeni Velimirov harem @ Mošćenička DragaIgor to leto volontira z Tatjanun va Mošćeničkoj Drage, a ekipa je na dionice Poklon - Brgudac. I prva i druga dionica su jutarnje smjeni. Ovo leto smo odlučili promenit radno vreme i prijavili smo se na dionicu Mošćenička Draga – Trebišća – Vojak - Poklon. Stanica va Mošćeničkoj Drage zapira se jušto na pol noći.
Priši smo uru raneje od našega starta. Pozitivna vesela atmosfera osjećala se je va zrake, svi dobro raspoloženi i još vavek orni za delo! I dalje prihajaju trkači i ofriškuju se i ćapuju forci za daje!
BrankaUz prekaljenu ženske ekipe AK Rika Kastav i Torpedo runnersi z Reki, va postave ekipe volonteri bile su i dve planinarki članice PD Knezgrad Lovran i PD Lisina Matulji. Malo nas je, ma smo dobro rasporejeni. Moje društvo PD Knezgrad predstavljala je Branka, a Miletovo društvo PD Lisinu predstavljala je Samo Opušteno Melita.
Točno na pol noći zaprla se stanica. Dva trkača prišli su sa samo 2 minuti zakašnjenja, ali tehnologija je neumoljiva i moraju stat i organizatori će ih prehitit do Umaga. Sve dionice na trkama imaju limitirana vremena dolaska i svi trkači to moraju poštovat. Nakon kasnijeg ulaska službena je diskvalifikacija.
Samo Opušteno MelitaUz pratnju punega meseca krećemo pomalo prema Potoki i Trebišća. Mesečina nan osvetljava put celu noć. Vreme je teplo i ugodno za hodit. Pobiramo florescentne zastavice, trake, poneki odbačeni energetski gel. Korak na korak, stalno se sagibajuć prihajamo va selo Trebišća. Slap obasjava predivna mesečina, ali fotografija ne dočarava vjerno ono ča vidi ljudsko oko.
Od Trebišća kreća jaki i konstantni uspon se do vodospremi od Liburnijskih voda. Nemilosrdno me uzbrdica iscrpljuje. I uz vedru noć lampi nan trebaju da vidimo stazu kuda moramo poć. Florescentne zastavice pred nami ko mačje oči označavaju trasu. Od Mošćeničke Dragi pa do Poklona trkaća staza prati planinarski put. Celo vreme gotovo i da ne ćakulamo, zbijeni va svoje muki, z svojemi misli. Korak na korak, nakon 5 ure prihajamo na put k igre od Male Učka do ulaza va tunel Učku z Kvarnerske strani.
Celo gornje jezerićo je srebrne bojeDrita cesta i lagani uspon skoro nas je uspaval. Počeli smo spat na hodeć i otprteh oči. Malo smo i šemerili i videli da moramo sest, pojist, popit kafe z termosice. A ja san pak otkril kako va jako kratko vreme prit nase, posvema se zbudit, bit badar skor va sekundu. Popil san duplo kafe, pak ontrat zajedno i lončić jakega čaja. To me je trenutačno zdrmalo da mi je bilo slabo. Nakon par minuti san prišal nase, potpuno budan i parećan za nove radne pobjede. A one su nas čekale. Prva je najjači uspon na celoj dionice ka se zove Puzalica. Ni preveć duga, ali je strašno strma i okomito te vodi do malega sedla i odvojka za Suhi vrh. Počelo se razdanjevat i zora je pred nami.
Melem za očiLagano prihajamo na sedlo spod Vojaka. Istra je bljesnula pred nami. Strminu do vrha pasujen trošeć ono malo forci ča mi je ostalo. Pred kraj uspona predivan pogled na Sisol i Čepić polje, te na Kvarner.
Od kuli do Poklona spustili smo se dosta brzo, bez većeh napori. Trebalo nan je točno 8 ur i 33 minuti, pasali 16,8 km. Seli smo va planinarski dom i si tri z guštun popili biru.
Kvarnerski zaljev na pijateI na kraje, od Mošćeničke Dragi imel san dve čufi (lokomotivi na krbun). Vukle su me so vreme bez stat, delali i očistili najveći del dionice. A ja? Ja san bil samo vagon! Hvala ekipo!
Ali brzo se pozabi se grdo i teško. Nagrađen san sa jednen predivnen iskustvon. Drugo leto već smo se predbilježili za dionicu od Plomin Luke do Mošćeničke Dragi.
I da se vrnen na početak i podnaslov:
Rema, rema, rema avanti, rema, rema, rema indietro, ma lo stesso arriveremo e canteremo
Vozi, vozi, vozi napred, veslaj, veslaj, veslaj nazad, ma sejedno ćemo arivat i zakantat
E La Barca Va, MIK 1994. (autor muzike i teksta Đani Maršan)
Miloš Vrenc / PodUčkun.net
